Бој код Осијека (Невесиње) 0001    Вино пило дван’ест поглавица 0002    У Јаноку на бановој кули, 0003    И пред њима од Јанока бане. 0004    До њег сједи Кајсер генерале, 0005    А до њега Текелија бане; 0006    До њих сједи од Хајваза бане, 0007    А до њега редом поглавице, 0008    Док се рујна натрошили пива, 0009    Па међу се собет заметнули 0010    О јунаштву и о сиромаштву. 0011    Онда рече Текелија бане, 0012    И побра му од Хајваза бане: 0013    „Што дурасмо, више не могосмо 0014    Од Турчина Мустај бега Личког 0015    И његових младих бајрактара; 0016    Чете спрема низ латинске жупе, 0017    Тежак зулум, да није карара.” 0018    А изрече од Јанока бане: 0019    „Јесте л’ они вакат упамтили, 0020    Кад ратова од Беча ћесаре 0021    Са султаном царом Ал Османом, 0022    Па су тада шурут учинили 0023    И тромеђу худут поставили, 0024    Да им више ратовања нема 0025    За дванаест пунијех година, 0026    Отад има двадес’т и четири; 0027    Тад нам царе Ос’јек прихитио, 0028    У Ос’јек је Турке намјестио 0029    И пред њима силног Осман бега. 0030    Сил’ Осман бег Осјечане спрема, 0031    Па нас роби низ латинску жупу, 0032    А с’јеку нам млађахне сердаре, 0033    Воде нама лијепе дјевојке, 0034    Па он жени своје Осјечане. 0035    И гони нам коње и волове; 0036    Не да нама момка потхранити, 0037    Да га краљу у солдате спремим 0038    Док ми љеће премаљеће дође, 0039    Ја ћу Бечу широкому сићи, 0040    Златној ћу се круни замолити, 0041    Златној круни, од Беча ћесару, 0042    Да ми даде индат и ордију, 0043    Бојне војске стотину хиљада 0044    И бојених стотину топова 0045    И пред њима три топа велика: 0046    Чарку-фелећ и Каралимана 0047    И Кудуза топа великога, 0048    Што кумбару у градове баца, 0049    Штоно ждере два кантара праха, 0050    Два кантара праха и олова, 0051    Штоно прима куле и градом 0052    Па ћу бојну војску искупити, 0053    Под Бечом ћу војску искупити, 0054    Искупити војску прихитити, 0055    Свешћу војску од Јанока града, 0056    Ондје бити један мјесец дана 0057    Шарене ћу књиге растурити 0058    По нашијех седам бановина, 0059    Бановинам’ индат учинити, 0060    Од Јанока војску подигнути, 0061    Војску водит а топове вући, 0062    А уз војску кувет и захиру, 0063    Уз топове хазну и џебхану, 0064    На тромеђу војску истурити, 0065    На тромеђу цара и ћесара. 0066    Ондоле ћу војску подигнути 0067    У широко поље под Ос’јека, 0068    Јер је поље близу међе краљске, 0069    Поље држи четири сахата. 0070    Кад у поље саведем ордију, 0071    У црну се земљу затрапити, 0072    А оплести од шуме кошеве, 0073    А навалит од боја топове, 0074    Бићу Ос’јек цијел мјесец дана, 0075    Топом бити, а кумбаром палит, 0076    Док ја примим бијела Ос’јека. 0077    Кад ја примим бијела Ос’јека, 0078    У Ос’јеку намјестим судију, 0079    Бијеле им обарат’ мунаре, 0080    На шерефам’ звона намјестити, 0081    У михрабим’ начинит олтаре. 0082    Ондоле ћу војску подигнути, 0083    Под Будим ћу војску доводити, 0084    У Мухача под б’јела Будима.” — 0085    А изрече Кајсер генерале: 0086    „Сједи бане, на зло ударио! 0087    Ја сам био код широког Беча, 0088    Мене спреми од Беча ћесаре 0089    У тебдилу у турском од’јелу, 0090    На мени су дервишке хаљине, 0091    Да уходим Ос’јек на ћенару. 0092    Па ја сидох бијелу Ос’јеку 0093    И уходих Ос’јек на ћенару. 0094    Кад уходих Ос’јек на ћенару, 0095    Знаш ли брате, од Јанока бане, 0096    Плахо цар је Ос’јек начинио: 0097    Три бедена око њег удрио, 0098    Два су, бане, од камена тврда, 0099    А трећи је пармаклуци пусти, 0100    Око њега вода наведена, 0101    На хендеку на чекме ћуприје. 0102    На Ос’јеку четири капије, 0103    На капију метнуо војнике, 0104    На једној му баше јењичари, 0105    Има баша дванаес’ хиљада; 0106    Све им царе ајилуке плаћа, 0107    Сил’ Осман бег тајине издава. 0108    А на другој великој капији, 0109    Ту му сједе Тоска Арнаути, 0110    Има Тоске дванаес’ хиљада; 0111    Све им царе ајилуке плаћа. 0112    Бег Осман бег издава тајина. 0113    На трећој су од Босне Бошњаци 0114    И Бошњака дванаес’ хиљада, 0115    И пред њима Авди паша гази 0116    Са Гласинца изнад Сарајева; 0117    Све им царе ајилуке плаћа, 0118    Сил’ Осман бег издава тајине. 0119    На четвртој млади Осјечани, 0120    Осјечана дванаес’ хиљада 0121    И пред њима Сил’ Осман бег гази, 0122    Што му краја и ћенара нема. 0123    И те бих ти јаде прегорио — 0124    А знадеш ли будимског везира, 0125    Учтуглија, да није к рара, 0126    Он ће дрмнут сву Унђеревину, 0127    Он ће на те војску потегнути 0128    И краљу ће војску похарати.” 0129    Ражљути се млад јаночки бане, 0130    Па потеже четири мандата 0131    Од Будима учтугли-везира: 0132    „Чујеш ђидо, Кајсер генерале, 0133    Ово јесу четири мандата 0134    Од Будима учтугли везира, 0135    Оно ми је прво-братучеде, 0136    Он ће издат бијела Ос’јека. 0137    Издаће ми бијела Будима, 0138    Не ће дати Турцим’ ударати. 0139    Турску земљу хоћу поужити, 0140    А краљеву земљу поширити. 0141    И тебе ћу краљу опањкати, 0142    Тебе хоћу скинут с генералства, 0143    У солдате тебе уписати, 0144    Муштраћеш се за живота свога.” — 0145    Препаде се Кајсер генерале, 0146    Да он њега не опањка краљу, 0147    Па говори Кајсер генерале: 0148    „Побратиме, од Јанока бане, 0149    Немој мене опањкати краљу, 0150    Кад ти будеш у поље Подравље, 0151    И ја ћу ти доћи у индата, 0152    У Подравље под б’јела Ос’јека.” 0153    А зарече Текелија бане: 0154    „И ја ћу ти у Подравље доћи, 0155    С бојне војске дванаес’ хиљада,” 0156    А зарече од Хајваза бане: 0157    „И ја ћу ти у Подравље доћи, 0158    С бојне војске дванаес’ хиљада.” 0159    А зарече од Сибиња бане: 0160    „И ја ћу ти индат учинити, 0161    С бојне војске дванаес’ хиљада.” — 0162    Што је пјано Влаше бесједило, 0163    То тријезно сјутра учинило. — 0164    Ја кад љеће премаљеће дође, 0165    Онда бане Бечу силазио. 0166    Бирден дође, пред краља изиђе, 0167    И под краљем пољуби столицу, 0168    А и краља у бијелу руку. 0169    Измаче се, стаде из диљега, 0170    Стаде дворит бечкога ћесара. 0171    Проговара од Беча ћесаре: 0172    „Моја слуго, од Јанока бане, 0173    Што се теби по Јаноку ради, 0174    Је ли теби зулум од Турака, 0175    Од Турчина Силе од Ос’јека? 0176    А почиње од Јанока бане: 0177    „Златна круно, од Беча ћесаре, 0178    Што дурасмо, више не могосмо 0179    Од зулума, и од зулумћара, 0180    Од Турчина Сил’ Осман бег гази 0181    И Турака силних Осјечана. 0182    Молим ти се, наша круно златна, 0183    Ти нам дерту погледај дермана, 0184    Ја ли гдје год земље буџак празне. 0185    Што дурасмо, више не могосмо, 0186    Од Турака младих Осјечана 0187    И Турчина бега Осман бега. 0188    Не могосмо цуре подгојити, 0189    Да ми нашег момка оженимо, 0190    Већ на силу отимље дјевојку, 0191    Па он жени младе Осјечане. 0192    Дај ти мени изун и бесједу, 0193    Бојне војске стотину хиљада 0194    И бојнијех стотину топова 0195    И на војску кувет и захиру, 0196    На топове хазну и џебхану 0197    И дај мени три топа велика: 0198    Чарку-фелећ и Каралимана 0199    И Кудуза топа великога, 0200    Хаван-топа што кумбару баца, 0201    Да изведем под Ос’јека војску, 0202    Да ја примам Ос’јек на ћенару, 0203    Да ухватим Силу Осман бега, 0204    Теби ћу га пешкеш учинити.” 0205    А изрече од Беча ћесаре: 0206    „Шути, слуго, млад јаночки бане, 0207    Није ласно Ос’јек присилити; 0208    Ја сам спремо Кајсер генерала 0209    У тебдилу, у турском од’јелу, 0210    Уходио Ос’јек на ћенару; 0211    Плахо царе Ос’јек начинио: 0212    Око њег су три бијела града, 0213    Два су, слуго, од камена тврда, 0214    А трећи је пармаклуци пусти, 0215    Око њег је хендек начинио, 0216    Па је Драву воду навратио, 0217    Начинио на чекме ћуприје; 0218    На њему су четири капије: 0219    На једној су баше јењичари, 0220    А на другој силни Арнаути, 0221    А на трећој од Босне Бошњаци, 0222    На четвртој млади Осјечани, 0223    Није ласно Ос’јек присилити. 0224    Знаш Турчина, будимског везира, 0225    Унгурос ће бутум покупити, 0226    Турску силу хоће уздигнути 0227    И на те ће слуго, ударити, 0228    Моју војску хоће похарати, 0229    Баљемезе моје присилити.” 0230    А изрече млад јаночки бане, 0231    Па му даде четири мандата: 0232    „Златна круно, од Беча ћесаре, 0233    Дедер види четири мандата, 0234    Мандати су од б’јела Будима.” 0235    Кад то видје од Беча ћесаре, 0236    Гдје је мандат учтугли-везира, 0237    Гдје је везир први-братучеде, 0238    Братучеде јаночкога бана, 0239    Осмјехну се у столици краљу: 0240    „Хеј аферим, моја права слуго, 0241    Моја слуго, од Јанока бане, 0242    Кад ти имаш таког пријатеља, 0243    Од Будима учтугли-везира, 0244    Краљ ће теби војску искупити, 0245    Па ти дати војску и топове, 0246    А на војску кувет и захиру, 0247    На топове хазну и џебхану; 0248    Послаћу те ка’ и сина свога 0249    Краљ ће теби дову учинити.” 0250    Па на Бечу пукоше топови, 0251    Отпукоше низ ћесаревину. 0252    Све краљеви пуцају топови, 0253    Од днев’ до днев’ за недјељу дана, 0254    А све купи силовиту војску. 0255    Док је ћесар војску саставио, 0256    Крај лимана војска осидрала, — 0257    Види, види бана јаночкога! 0258    Кад он стаде регулати војску, 0259    Бојне војске стотину хиљада, 0260    Па он стаде муштрати солдате, 0261    А напери стотину топова. 0262    Па запали стотину топова, 0263    Кад рикнуше краљеви топови, 0264    Боже мио, све се земља тресе 0265    Испод б’јела Беча пространога, 0266    А све гледа од Беча ћесаре 0267    Своју слугу, бана јаночкога, 0268    Своје војске стотину хиљада. 0269    Па помисли са срдашца свога; 0270    „Јунак ми је од Јанока бане, 0271    Он је мени за моје ордије, 0272    Он ће мени војском окренути 0273    И цареву земљу поужити, 0274    Краљеву ће земљу поширити.” 0275    Па му даде изун и бесједу 0276    И краљу му дову учинио. 0277    Кад од Беча кренула ордија, 0278    А на Бечу шенлук учинише, 0279    Сва господа сејир учинила 0280    И краљеву војску испратише. 0281    Оде бане и одведе војску. 0282    Куд год иде, до Јанока сиђе, 0283    По Јаноку шенлук учинио. 0284    Тука био за недјељу дана, 0285    Док краљева војска починула. 0286    Од Јанока војску подигнуо. 0287    Војску води, а топове вуче, 0288    На тромеђу војска издушила 0289    И ту мрклу ноћцу преноћила 0290    И у јутру рано уранила, 0291    Па је бане тертиб учинио. 0292    Кад у војсци тертиб учинио: 0293    „Када нама кара акшам дође, 0294    Онда ћемо у Подравље сићи, 0295    У Подравље, под б’јела Ос’јека.” 0296    Па кад њему кара акшам дође, 0297    Са тромеђе војску подигнуо, 0298    У Подравље поље силазио 0299    Крајем Драве, крајем воде хладне, 0300    Преко воде тумбас пребацио. 0301    Кад намјести седам тумбасова, 0302    Мркле ноћи у седам сахата, 0303    На Подравље војску истурио, 0304    У црну се земљу затрапио, 0305    А оплете од боја кошеве, 0306    А навали од боја топове, 0307    А ужеже воштане свијеће, 0308    Па запали стотину топова 0309    На Ос’јека, града бијелога. 0310    Кад скочише млади Осјечани: 0311    „Шта смо јадни Богу згријешили, 0312    Да нас бију из облака муње!” 0313    А завика Сил’ Осман бег гази: 0314    „Не бију нас из облака муње, 0315    Већ нас бије млад јаночки бане, 0316    Из краљевих баљемез топова, 0317    Са Подравља, поља Осјечкога.” 0318    Сил’ Осман бег на бињу се сиђе, 0319    Па погледа са градске капије, 0320    Кад по пољу сјаје се свијеће, 0321    Сил’ Осман бег окрену топове, 0322    Удуну му воштане свијеће. 0323    А неко га са Подравља викну: 0324    „Немој харчит’ праха из топова, 0325    Сјутра ћу ти Ос’јек прихитити.” 0326    Кад му жарко огријало сунце, 0327    Загрмљеше с Подравља топови 0328    По стотину један за другијем, 0329    А беже се са Ос’јека брани. 0330    Бије Ос’јек за петнаес’ дана, 0331    Топом бије, а кумбаром пали, 0332    Вас се Ос’јек из темеља креће. 0333    Стоји цика по граду сибјана; 0334    Боже мио, чудна необичја! 0335    Сибјан цичи, а фукара пишти, 0336    А чуди се Сил’ Осман бег гази, 0337    Што од Бога нејмаде дермана, 0338    Од Турака нема нам индата, 0339    Од Турчина будимског везира. 0340    Кад шесн’есто јутро освануло, 0341    Онда телал по Ос’јеку викну: 0342    „Јутрос, браћо, моји Осјечани, 0343    Један ћемо јуриш учинити 0344    На дидију јаночкога бана, 0345    Да са њиме крвцу пролијемо.” 0346    Ђулбе им се дова изучила, 0347    Једна им се врата отворила, 0348    Па удрише млади Ос’јечани. 0349    Кад удрио Сил’ Осман бег гази, 0350    С њиме војске дванаес’ хиљада, 0351    Краљева га ватра дочекала, 0352    Усу лунта к’о божија крупа, 0353    А рикнуше краљеви топови. 0354    Друга им се отворила врата, 0355    Ударише од Босне Бошњаци 0356    И пред њима Али паша гази; 0357    Бир удрише, кавгу затурише. 0358    А трећа се отвори капија, 0359    Ударише баше јењичари. 0360    Алах рабун, шта се сада ради, 0361    Под Ос’јеком у пољу Подрављу! 0362    Грми, с’јева, а крвца се љева, 0363    Готов’ Турци Влахе задобити. 0364    Стаде јека крајем воде Драве, 0365    Кад ето ти Кајсер генерала, 0366    С њиме војске дванаес’ хиљада; 0367    Бирдем дође, бирдем ударио, 0368    Чилни Власи, а уморни Турци. 0369    Стаде јека крајем воде Драве, 0370    Крајем Драве из лијеве стране, 0371    А испаде Текелија бане, 0372    С њиме војске дванаес’ хиљада 0373    Стаде јека крајем воде Драве, 0374    Кад удари од Хајваза бане, 0375    Бојне војске дванаес’ хиљада. 0376    Док он дође, бирдем ударио, 0377    Чилни Власи, а уморни Турци. 0378    Стаде јека крајем воде Драве, 0379    Док удари Сибинлија бане, 0380    С њиме војске дванаес’ хиљада, 0381    Бирдем дође, бирдем ударио, 0382    А за њиме калошварски бане, 0383    Чилни Власи, а уморни Турци. 0384    Побјегоше Осјечани млади, 0385    У Ос’јек су Турци побјегнули, 0386    До града их Власи догонили; 0387    Дочекаше са града топови, 0388    Па су мало Влахе повратили, 0389    На стари се пазар повратили. 0390    Онда рече млад јаночки бане: 0391    „Тврда града, три га била јада! 0392    Да удари све седам краљева, 0393    За земана три године дана, 0394    Не би ласно Ос’јек прихватили.” 0395    Онда рече Кајсер генерале : 0396    „А мој брате, млад јаночки бане, 0397    Гради, брате, књигу шаровиту, 0398    Да почине факир и фукара 0399    Од днев’ до днев’ за петнаес’ дана, 0400    Да ми мртве у земљу метнемо.” 0401    А кад бегу ситна књига дође, 0402    Сил’ Осман бег топе узаптио 0403    На Ос’јеку граду бијеломе, 0404    Од днев’ до днев’ за петнаес’ дана. 0405    Вид’ дидије, бана јаночкога, 0406    Сичан јола кроз земљицу гради 0407    До под б’јела царева Ос’јека; 0408    Кад закопа петнаест лагума. 0409    Кад петн’есто јутро освануло, 0410    А лагуми под градом јекнуше, 0411    По бедену хашар учинише. 0412    Што бијаше на бедену војске, 0413    Оздо лете кано голубови, 0414    А озгара кано гавранови 0415    А удари млад јаночки бане 0416    И са њиме Хајваз генерале, 0417    И са њима Текелија бане; 0418    Дочекаше млади Осјечани, 0419    Дочекаше с косам’ маџарушам’, 0420    А све лешом беден завалише 0421    И од града Влахе повратише, 0422    На стари их пазар повратише. 0423    Онда рече млад јаночки бане: 0424    „Тврда града, три га била јада! 0425    Да га бије све седам краљева, 0426    За земана седам годин’ дана, 0427    Не би ласно Ос’јек прихитили:” 0428    Вели њему Хајваз генерале: 0429    „Није ласно Ос’јек прихитити!” 0430    А док телал по Ос’јеку викну 0431    На четири цареве капије: 0432    „Ни је л’ мајка родила јунака, 0433    Ја л’ сестрица брата одгојила 0434    На бијелу дјевојачком крилу, 0435    Да пронесе махзар до Будима?” 0436    Телал вика три бијела дана, 0437    Кад четврто јутро освануло, 0438    Телал виче на капији трећој, 0439    На капији, гдено су Бошњаци: 0440    „Није л’ мајка родила јунака, 0441    А сестрица брата одгојила, 0442    Да пронесе махзар до Будима?” 0443    Једно момче рано уранило, 0444    На се турски абдест узимаше, 0445    Кад он чуо бегова телала, 0446    Он завика грлом бијелијем: 0447    „Ја ћу, брате, махзар пронијети, 0448    И јутрос се курбан учинити 0449    Ради нама цара ал Османа, 0450    И рад нашег дина и имана 0451    И рад ,оног јаднога сибјана.” 0452    А кад телал Осман бегу дође: 0453    „Дај муштулук, Сил’ Осман бег гази, 0454    Теби се је јунак налазио 0455    Који ће ти махзар пронијети.” 0456    Бег дарива младахна телала. 0457    Кад ето ти једног бајрактара, 0458    Води момак дебелог дората, 0459    По плећим’ га бињиш притиснуо, 0460    На бедрима свијетла гадара, 0461    За силахом двије ледењаче, 0462    Стрк на ногам’ широк у плећима, 0463    Замашита из рамена врата. 0464    Јако мрке засукао брке. 0465    Кад он бегу Осман бегу дође, 0466    И он бегу турски селам викну, 0467    А беже му селам прихитио. 0468    Око бега хоџе и хаџије 0469    И малена дјеца мејтефари. 0470    Тад им момак од дората викну: 0471    „Сил’ Осман бег од б’јела Ос’јека, 0472    Је л’ истина, што ти телал виче, 0473    Да се носи махзар до Будима?” — 0474    „Јест, мој сине, момак јабанџија.” 0475    А момак му јабанџија виче: 0476    „Осман беже, гази од Ос’јека, 0477    Ја се јесам курбан учинио, 0478    Ја ћу, беже, махзар пронијети 0479    И курб н се теби учинити 0480    И снијет’ га до нашег Будима, 0481    Даћу њега будимском везиру, 0482    Од Будима подигнути војску 0483    И нама ћу индат учинити, 0484    И удрићу јаночкому баху.” 0485    А пита га Сил’ Осман бег гази: 0486    „Лало моја, момак серхатлијо, 0487    Окле јеси, од кога си града, 0488    Како ли се по имену вичеш, 0489    Кога ли си соја и племена?” 0490    А момак му серхатлија каже: 0491    „Одонуд сам, Сил’ Осман бег гази, 0492    Јеси л’ чуо земљу Босну равну, 0493    Земљу Босну и Херцеговину 0494    И широко поље невесињско, 0495    С Невесиња бега Љубовића 0496    По имену бег Ахмед бег гази; 0497    Бабо ми је бег Али бег стари. 0498    И нек’ ми је бабо остарио, 0499    Ја се хоћу курбан учинити.” 0500    А вели му Сил’ Осман бег гази: 0501    „Хеј, нека те, беже Љубовићу, 0502    Љубовићу, хаирли ти било! 0503    Ако теби вакти сахат дође, 0504    Те погинеш на пољу Подрављу, 0505    Те остане Сил’ Осман бег гази, 0506    Ја ћу тебе, сине, укопати, 0507    Више тебе турбе начинити, 0508    У турбе ћу метнут хизмеџије.” 0509    Тада момак притиште дората, 0510    Хоџе су му дову изучиле 0511    И малена дјеца из мејтефа, 0512    Аминкују лијепе дјевојке: 0513    „Амин Боже, и срећа од Бога, 0514    Да нам беже Љубовићу прође, 0515    Да пронесе махзар до Будима, 0516    Да нам индат од Будима дође.” 0517    Пред газијом отворише врата, 0518    Бег Ахмедбег истјера дората, 0519    А влашка га ватра дочекала, 0520    А за њим се затворише врата, 0521    Па у влашки логор замакнуо. 0522    Кад га логор влашки дочекао, 0523    Грми, с’јева, а крвца се љева. 0524    Куд год беже нагони дората, 0525    По троја би кола пролазила, 0526    Јера беже крвав сокак гради. 0527    А све Турци рахмет називаху, 0528    У сахату по десет рахмета. 0529    Све га силан гледа Осман беже, 0530    Са Ос’јека са бијела града, 0531    Хоће л’ беже Љубовићу проћи 0532    И пронијет махзар до Будима. 0533    Кад испаде силан Љубовићу 0534    Под зелена луга Махнатога, 0535    Нема на њем’ руха ни хаљина, 0536    Ни на коњу гриве ни перчина, 0537    Већ све влашка ватра однијела. 0538    Оде беже, силан Љубовићу; 0539    А кад беже у Мухача сиђе, 0540    Тамам удри уз поље Мухача, 0541    На Мухача на воду Ситницу, 0542    На ситницу на чекме ћуприју. 0543    Од Будима отвори с’ капија, 0544    На капију коњик испануо 0545    Вас у црну, а на коњу врану, 0546    А све гони вранца од мејдана, 0547    А све пјева танко гласовито: 0548    „А да Бог да, да Ос’јеку сиђем, 0549    Носећ махзар јуначкоме бану, 0550    Да бан прими Ос’јек на ћенару. 0551    Да ми Бог да и срећа од Бога, 0552    Да ухватим бега Љубовића, 0553    Ахмед бега силна Љубовића, 0554    Да га дарим бану јаночкоме!” 0555    Гледа њега бег Ахмед бег мали 0556    Са дората коња од мејдана, 0557    Позна беже силна каурина, 0558    Саву рају с Невесиња равна, 0559    Иста слуга бега Љубовића; 0560    Па завика беже Љубовићу: 0561    „Стани, Сава, родила те свиња, 0562    Јам сам млио, да си погинуо 0563    На Подрављу, пољу под Ос’јеком; 0564    Међер н’јеси, свињо, погинуо, 0565    Међер си се Сава, одметнуо, 0566    Оставио бега Љубовића, 0567    Прихитио бана јаночкога, 0568    Сада јеси књигоноша банов.” 0569    Па му сину паклена канџија, 0570    А побјеже Сава на вранчићу 0571    До Будима, до градскијех врата, 0572    А за њиме беже на дорату, 0573    Па он бије и Саву и вранца, 0574    Натјера га граду на капију. 0575    Стоји цика Саве раје младог. 0576    На капији два царска имама 0577    Оба брата, оба Чекрклића, 0578    Све се чуде момку и дорату, 0579    Јашто бије силног књигоношу. 0580    Натјера га кроз б’јела Будима, 0581    Све се Сава крви са вранчића: 0582    „Аман, паша, царска учтуглијо, 0583    Посјече ме беже Љубовићу?” 0584    Момци тамам пали под беглуке, 0585    Под беглуке учтугли-везира. 0586    Сину ћорда бега Љубовића, 0587    А са Саве полетјела глава, 0588    Под беглуцим’ будимског везира. 0589    Тука беже одсједе дората, 0590    Брез тестира паде пред везира, 0591    Па везиру турски селам викну, 0592    А везир му селам прихитио, 0593    Љубовић му махзар покучио. 0594    Нут везира, муртатина царског, 0595    Махзар себи тури под серџаду. 0596    А кад беже видје Љубовићу, 0597    Са бедре му полетјела ћорда: 0598    „Учи махзар, муртатине царски!” 0599    Ја кад видје везир од Будима, 0600    Гдје ће с њега полетјети глава, 0601    Сједе учит крвава махзара. 0602    Кад он видје, шта му махзар пише, 0603    Проговара будимски везире: 0604    „Љубовићу, весела ти мајка! 0605    Зар су нама Власи ударили; 0606    И Ос’јек нам готов’ прихватили?” — 0607    „Зар не чујеш муртатине царски, 0608    Гдје су нама Власи ударили; 0609    Ево има цијел мјесец дана, 0610    Откад црну прољевамо крвцу 0611    Под Ос’јеком у пољу Подрављу. 0612    Већ на ноге, будимски везире, 0613    Ти сакупи силовиту војску, 0614    Да идемо Турцим’ у индата!” 0615    Тада везир, па на ноге сину; 0616    Кад падоше под царске беглуке, 0617    Беже добра притиште дората, 0618    А пред собом потјера везира, 0619    Све га гони низ б’јела Будима, 0620    А чуде се аге од Будима. 0621    Кад падоше граду на капију, 0622    Онда везир на топчије викну, 0623    Махом пуче стотину топова 0624    На Будиму, на цареву граду. 0625    Тад зачуло седам пашалука, 0626    Јера знаде седам пашалука, 0627    Да су Власи давно ударили 0628    На газију Силу од Ос’јека. 0629    Ну да видиш будимског везира, 0630    Везир пушта четири телала; 0631    Кад викнуше четири телала, 0632    Да се иде на серхат на војску. 0633    Кад изишла три бијела дана, 0634    Везир сједи с бегом Љубовићем, 0635    На капији од б’јела Будима, 0636    Док с’ барјаци бојни зањихаше, 0637    А сједоше Турци испадати 0638    Из Мухача поља широкога, 0639    Купили се два бијела дана. 0640    Кад рекоше, да се искупише 0641    И на тефтер војску ударише 0642    И цареви топи испуцаше, 0643    Тада везир с Љубовићем пође; 0644    Од Будима покренуше војску 0645    И идоше два бијела дана, 0646    А и треће ноћи прихитише, 0647    Кад и треће ноћи прихитише. 0648    А све везир Љубовића пита: 0649    „Хоћемо ли лало, починути, 0650    Наша се је уморила војска? 0651    А беже му Љубовићу каже: 0652    „Царска лало, будимски везире, 0653    Ноћас ће нам војска починути 0654    Крајем Драве, под пољем Подрављем.” 0655    Крајем воде ноћцу заноћили, 0656    Гдјено јесу чести мезарлуци; 0657    За башлуке коње повезаше. 0658    Све једнако грми на Ос’јеку, 0659    А све слуша беже Љубовићу. 0660    Кад је тамо по јацији било, 0661    Ето бега паши под чадора, 0662    Шкрину зубом, а ћорда му сину, 0663    Бег посјече будимског везира, 0664    Па га покри кумашли јорганом. 0665    Ето бега низ ордију сиђе, 0666    Све он виче грлом бијелијем 0667    Низ ордије четр’ест хиљада: 0668    „’ваки нам је емер од везира; 0669    Кад нам зора од истока цикне, 0670    На се турски абдест ударите, 0671    Под абдестом зору причекајте, 0672    Па клањајте турскога сабаха, 0673    Удрићемо силном Јаноклићу.” 0674    Кад им зора од истока цикну, 0675    Сви клањаше ранога сабаха, 0676    А све беже Љубовићу виче : 0677    „Изгрл’те се, па се халалите!” 0678    Изгрлише, па се халалише, 0679    Халакнуше, Бога споменуше, 0680    А по једну пушку истурише, 0681    А за оштро гвожде прихитише, 0682    На јаночког бана ударише, 0683    А логори влашки дочекаше. 0684    Кад загрмље са четири стране, 0685    Сил’ Осман бег од Ос’јека рикну: 0686    „Ха на ноге, браћо Ос’јечани, 0687    Удрио је беже Љубовићу, 0688    А са њиме сва Унђеровина. 0689    Овнови се за курбана храхе, 0690    А јунаци за оваких дана, 0691    Џенету се отворила врата 0692    Изишле су џенетске хурије, 0693    Изнијеле крзли пештемаље, 0694    А да крвцу купе од шехита.” — 0695    Па четири отвори капије, 0696    Па из града Власим’ ударише, 0697    Ударише, кавгу заметнуше. 0698    Грми, с’јева, а крвца се љева 0699    Од днев’ до днев’ за два б’јела дана. 0700    Пушка пуца, а топови ричу, 0701    Мили Боже, немила састанка! 0702    Пала тама од неба до тала, 0703    Ни брат брата познат не могаше, 0704    Рањен јечи, а здрави га гњечи, 0705    Паде крвца коњу до кичица. 0706    Сил’ Осман бег одсио голуба, 0707    Па је дулбе дову изучио: 0708    „Дај ми Боже вихар вечерашњи, 0709    Да ми вјетар са планина пухне, 0710    Да растави по Подрављу таму, 0711    Па да види Сил’ Осман бег гази, 0712    Ко ли гине, ко ли задобива.” 0713    У Бога му дова магбул била, 0714    Па му диже са Подравља таму. 0715    Онда рече силан Осман беже: 0716    „Алах рабум, на свему ти хвала!” 0717    Колико је поље од Ос’јека 0718    А све пусти леши притиснули. 0719    А све беже од Ос’јека пита, 0720    А све гледа бега Љубовића. 0721    Кад он нађе Кајсер генерала, 0722    Генералу тихо бесједаше: 0723    „Ко ти свеза наопако руке?” 0724    А Кајсер му генерале каже: 0725    „Враг нанесе једног на дорату 0726    На топове бана јаночкога, 0727    На топовим’ исјече топчије 0728    И посјече бана јаночкога, 0729    Па посјече бана Колошвара, 0730    Мени б’јеле завезао руке. 0731    Па натјера својега дората, 0732    На дидију Хајваз генерала. 0733    Дочека га Хајваз генерале, 0734    Па посјече момка са дората.” 0735    Онда беже посједе голуба, 0736    Кад он свога Љубовића нађе, 0737    Посјечена крајем воде Драве, 0738    Мртву русу прихитио главу: 0739    „Мртва главо бега Љубовића, 0740    Доста ти си цару наваљала 0741    И влашкијех глава погубила!” 0742    Однесе га граду пред капију, 0743    Па укопа бега Љубовића. 0744    Више њега турбе начинио, 0745    У турбету метн’о хизмеџије — 0746    И остале покопа шехите. —